Srpski - "Elen Vajt - konferencija 1919"

Adventisti sedmog dana (ASD) su dugo smatrali da je g-da Elen Vajt bila božanski nadahnut prorok, baš kao što su to bili i Biblijski proroci. Ona je bila izuzetno plodan pisac – procenjuje se da je napisala oko 100.000 stranica teksta, u kojima je izmedu 15 i 20 miliona reci. Iako i same vode adventisticke zajednice tvrde da ne veruju u tzv. verbalnu inspiraciju, oni su pažljivo sacuvali svaku rec koju je g-da Elen Vajt napisala. Da bi se sacuvale njene reci, nacinjeni su duplikati njenih rukopisa i pohranjeni na mikrofilmove, koji se cuvaju na raznim mestima širom sveta. “Zaostavština Elen G. Vajt” (The Ellen G. White Estate), pomocna služba Generalne Konferencije ASD, nadgleda sve njene rukopise, revidira njene knjige i izdaje njena sabrana dela.

  

Na prvi pogled, književno nadahnuce g-de Elen G. Vajt je bilo daleko iznad prosecnog – narocito ako se uzme u obzir da je završila samo tri razreda osnovne škole. Ali ono što mnogi sigurno ne znaju, jeste da su njene sekretarice (Dejvis, Robinson, Vajt, Bolton), sve to što je ona rukom pisala, naknadno prepisivale i preuredivale, da bi kasnije urednici kjiževnih odbora adventistickih izdavackih kuca dodatno revidirali, proširivali i poboljšavali njene tekstove. Ipak, ona je, za života davala saglasnost za sva poboljšanja koja su vršena. G-da Elen Vajt je takode imala tu privilegiju da poseduje licnu biblioteku, sa preko 2.000 knjiga! Ovu cinjenicu je sasvim jasno potvrdivala sama g-da Vajt, kao i njene sekretarice, njeni izdavaci, “Zaostavština Elen G. Vajt”, adventisticka zajednica, pa cak i oni koji cvrsto veruju u božansko nadahnuce g-de Vajt. Elen Vajt je tvrdila da je bila božanski nadahnuta No, da li je Bog zaista nadahnuo g-du Elen Vajt? Da li su njeni spisi proizašli iz božanskog nadahnuca jednako kao i kod pisaca Biblije? Da li je ona pisala ono što bi primala direktno od Boga kroz vizije? Da li su reci koje je pisala potekle od Boga? Ili je, pak, ona prepisivala tekstove drugih autora? A ako je prepisivala, je li to priznavala? Konkretno – koji su bili izvori spisa g-de Elen Vajt? U navodima koji slede, a koji su preuzeti iz njenih pisama, clanaka i knjiga, ona je sasvim jasna po tom pitanju.

“Neki su spremni da ispituju: ko je govorio sestri Vajt ove stvari? Cak su i meni postavili to pitanje: -Da li ti je neko rekao te stvari? Mogla bih da im odgovorim: -Da; da, andeo Božji mi je govorio… Ali…za svagda, necu da obezvrednjujem svedocanstva koja mi je Bog dao, objašnjenjima koja bi zadovoljila te plitke umove, vec cu se odnositi prema takvim pitanjima kao prema huli na Duha Božjeg.” [Svedocanstva”, 3. tom, 314-315 str. iz 1873.] “Gospod je smatrao potrebnim da mi ukaže na potrebe i greške Njegovog naroda… Postavila sam pred grešnike njihove pogreške i nacine iskupljenja, prema nalogu Duha božijeg… Tako je Duh božji izrekao upozorenja i presude…” [“Svedocanstva”, 4. tom, 14. str. iz 1876.] “Jednako sam zavisna od Duha gospodnjeg u izlaganju ili pisanju vizije, kao i pri samoj viziji. Ja nemam mogucnost da prizovem stvari koje su mi pokazane, ukoliko ih Gospod ne iznese preda me, onda kada On smatra da je potrebno da ih ispricam ili napišem…” [“Duhovni darovi”, 2. tom, 293. str. iz 1860.] “Mada sam jednako zavisna od Duha gospodnjeg pri pisanju mojih vizija i pri samoj viziji, ipak su reci koje koristim za opise tih vizija moje reci, osim ako su to one reci koje mi govori andeo, a koje uvek stavljam pod znake navoda.” [“Review and Herald”, 8. Oct, 1867. ; “Odabrane poruke”, 1. tom, 37. str.] “U mojim kjigama izrecena je istina, ogradena recima 'tako je govorio Gospod'. Sveti Duh je vodio te reci do mog srca i uma.” [90. pismo iz 1906. – citat iz knjige “Ellen G. White” Artura L. Vajta, 4. tom, 393.str.] “Za tren moje pero okleva, i odgovarajuce reci mi padaju na um. … Dok pišem ove dragocene knjige, ako oklevam, prava rec koju hocu da izrazim mi bude data.” [“Odabrane poruke”, 3. tom, 51. i 52. str.]  “Probudila sam se u tri casa izjutra da ti pišem. Bog je govorio kroz mene. Možda kažeš da je ovo … samo pismo. Da, to jeste pismo, ali potstaknuto Duhom božjim, da donese pred tebe stvari koje su mi pokazane. U tim pismima koje pišem, u svedocanstvima koje iznosim, predajem ti ono što je Bog predao meni. Ja ne pišem mrtva slova na papiru, niti neke moje sopstvene ideje. Sve to je meni Bog otkrio u vizijama.” [“Svedocanstva”, 5. tom, 67. str. iz 1882.]  “Ja sam samo instrument u rukama gospodnjim i radim posao koji je on postavio pred mene. Uputstva koja dajem pismeno ili usmeno su izraz svetlosti koju mi Bog daje. Trudila sam se da pred vas stavim nacela koja mi Duh gospodnji vec godiama utiskuje u srce i um.” [“Svedocanstva”, 5. tom, 691. str. iz 1889.]  “Napisala sam mnogo knjiga i one su u širokom opticaju. Ja sama nisam mogla da otkrijem istinu u tim knjigama, vec mi je Gospod dao pomoc preko svog Svetog Duha. Ove knjige, sa uputstvima koja mi je Gospod davo tokom poslednjih šest godina, sadrže svetlos sa neba, i podnece svaki test istrage.” [“Odabrane poruke”, 1. tom, 35.str. iz 1906.]  Dokaz je više nego jasan da je g-da Elen Vajt verovala da je božanski nadahnuta. Ona je neprekidno ucila da su njene vizije izvor informacija koje je davala u svojim pismima, knjigama, clancima i svedocastvima. Njen muž, Džejms Vajt, je cvrsto branio njene tvrdnje:  “Izvori misli u vizijama (Elen Vajt) ne poticu iz njenog prethodnih proucavanja ili studija.” [James White, “A Word to the "Little Flock,"22.str., iz 1847.]

Dokazi nepoštenja Ali tokom citavog njenog života, i u godinama koje su sledile, stalno je na površinu isplivavao podatak koji je ukazivao na to da g-da Elen Vajt nije bila ni malo iskrena što se tice izvora njenih informacija. Narocito su poslednjih godina istraživaci otkrili citavo brdo dokaza o plagijatorstvu g-de Elene Vajt, da su Adventisti sedmoga dana (ASD), bili primorani da sprovedu sopstvenu istragu. G. Walter Rea ukazuje na plagijate Elen G. Vajt Januara 1980. godine, g. Walter Rea (tadašnji adventisticki pastor i predavac Biblije) iznosi pred vode adventisticke zajednice dokaze koje je otkrio. Rea je pokazao da je g-da Elen Vajt toliko prepisivala od drugih pisaca, da se u svim njenim knjigama teško može naci i jedna jedina originalna misao! To je bio strašan udarac za adventisticku zajednicu. Zbog toga je Generalna konferencija ASD finansirala sopstvenu istragu, koja je citavih osam godina ispitivala knjigu “Cežnja vekova” -The Desire of Ages, (za koju se do tada smatralo da je njena najautenticnija knjiga), da bi se utvrdilo da li je g-da Elen Vajt zaista prepisivala. Na osnovu svojih istraživanja g. Rea je napisao poznatu knjigu "The White Lie". G. Fred Veltman dokazuje da je Elen G. Vajt lagala Naimenovani istraživacki tim je predvodio sam Dr Fred Veltman, tadašnji predsednik katedre za religiju na "Pacific Union College". Nakon uvodnih napomena Dr Veltmana, pregled istrage je objavljen u zvanicnom casopisu za propovednike adventisticke zajednice – “Ministy”, od oktobra do decembra 1990. godine. Vecina adventistickih pastora i vernika uopšte nemaju pojma o Veltmanovom izveštaju, iako se kompletan tekst može dobiti na Pacific Union College (A Seventh-day Adventist Liberal Arts College, Angwin, California 94508). Zvanicni Veltmanov izveštaj otvoreno daje zakljucak: ne samo da je Elen Vajt halapljivo prepisivala radove drugih pisaca, vec su i ona i njeni saradnici namerno lagali kako bi prikrili istinu. Evo samo dva zakljucka iz Veltmanovog izveštaja: “Najvažnije je istaci da je Elen Vajt sama, a ne njeni najbliži saradnici, napravila osnovni koncept za knjigu “Cežnja vekova”. Tom prilikom ona je uzimala književne izraze (prepisala) iz dela drugih pisaca, a da nije navodila bibliografske podatke svojih izvora (što se pravno tereti kao PLAGIJATORSTVO). Dalje, mora se priznati da je Elen Vajt koristila tuda dela svesno i namerno… Ni Elen Vajt, ni ostali koji su govorili u njeno ime, nisu ni zaobilazno niti otvoreno priznavali plagijatorstvo, pa su cak i odbijali da priznaju bilo kakvu zavisnost od drugih autora!” [“Projekat Cežnja vekova: Zakljucci”; Ministry, 11. str., novembar 1990.] Doktor Veltman je dao komentar na stalne tvrdnje g-de Elen Vajt da je pisala samo ono što joj je Bog pokazivao u vizijama, i da njie prepisivala od drugih: “Moram da priznam na samom pocetku, da se po mojoj proceni suocavamo sa veoma ozbiljnim problemom literarne zavisnosti (prepisivanja) Elen Vajt. To ruši temelje njenog poštenja, njenog integriteta i poverenja u nju.” (isto, str. 14.) Zvanicni raport zajednice ASD zakljucuje da je Elen Vajt svesno i namerno prepisivala od drugih pisaca, i da ni ona ni njeni saradnici nisu priznavali, vec upravo poricali tu cinjenicu! Mit o tome da je g-da Elen Vajt pisala direktno božanski nadahnuta, jednostavno ne odgovara stvarnosti. Koliki je opseg prepisivanja g-de Vajt? Dr Veltman zakljucuje da je ona išla toliko daleko da je: “…sadržaj komentara o Hristovom životu i propovedanju u knjizi “Cežnja vekova”, u najvecem delu prepisan. …Prakticno se može izvuci zakljucak da je u knjizi o Hristovom životu, koju je pisala H. G. Vajt, nemoguce prepoznati barem jednu zasebnu ili originalnu ideju koja bi bila licno njena.” (isto, str. 12.) Treba imati u vidu da ovo nisu stvari koje su protivnici g-de Elen Vajt govorili o njoj. Ovo su zakljucci pažljivo izabranog, zvanicnog istraživackog tima zajednice Adventista Sedmog Dana!  Medutim, kao što cemo videti, sve ovo uopšte nije bila novost za vode zajednice ASD…

Biblijska Konferencija 1919. godine Sedamdeset godina ranije, i samo cetiri godine nakon smrti g-de Elen Vajt, adventisticka zajednica je okupila svoje rukovodece ljude – teologe, izdavace i naucnike da donesu zajednicku, svima prihvatljivu odluku o neospornosti propovedanja E.G.Vajt. Sastali su se u prostorijama svoje glavne crkve u Takoma Parku u Vašingtonu, tokom svoje Biblijske Konferencije, koja je održana jula i avgusta 1919. godine. Na tim sastancima je ucestvovalo preko pedeset ljudi, medu kojima su bili: Arthur G. Daniells, President of the General Conference, (predsednik Generalne Konferencije) G. B. Thompson, Field Secretary of the General Conference, (sekretar) W. W. Prescott, Field Secretary of the General Conference, (sekretar) C. S. Longacre, Secretary of the Religious Liberty Association, (sekretar) F. M. Wilcox, Editor of the Review and Herald, (urednik) L. L. Caviness, Associate Editor of the Review and Herald, (zamenik urednika) W. E. Howell, Editor of the Christian Educator, (urednik) A. O. Tate, Editor of the Signs of the Times, (urednik) M. C. Wilcox, Book Editor for the Pacific Press, (urednik) T. M. French, Head of the School of Theology at Emmanuel Missionary College (sada Andrews University),   (direktor teološke škole) W. H. Wakeham, Bible Teacher at Emmanuel Missionary College (sada Andrews University), (profesor Biblije) C. M. Sorenson, History Teacher at Emmanuel Missionary College, (profesor istorije) M. E. Kern, President of Foreign Mission Seminary (sada Columbia Union College), H. C. Lacey, Religion Teacher at Foreign Mission Seminary, (profesor religije) C. L. Taylor, Head of the Bible Department of Canadian Junior College, (predsednik odseka za Bibliju) J. N. Anderson, Bible Teacher at Washington Foreign Mission Seminary, (profesor Biblije) W. G. Wirth, Religion Teacher at Pacific Union College, (profesor religije). 30. jula i 1. avgusta, posebna tema sastanka je bila Elen Vajt, kao “Duh proroštva”. Prema zvanicnom zapisniku, cak jedanaest puta za ta dva dana je od vrhovnih voda adventisticke zajednice  tražena merodavna odluka o njenom navodnom nadahnucu – i svih jedanaest puta su oni izbegli da donesu odluku. Atmosfera sa njihovog sastanka je prikazana kroz odlomak koji sledi. Sporna pitanja sa Biblijske Konferencije F. M. Wilcox: “Cini se da moramo da se uhvatimo u koštac sa veoma delikatnim pitanjem, i uopšte ne bih voleo da vidim kako se širi prica po našim školama da su “Svedocanstva” (Elen Vajt) odbacena. Može doci do opasne rea kcije i ja sam veoma zabrinut. Ovde su pokrenuta takva pitanja, da mogu lako da pretpostavim, da ako se ona pokrenu i po našim ucionicama, onda cemo imati ozbiljnih problema! Verujem da ima zaista puno pitanja koja moramo zadržati za sebe i o kojima ne treba da raspravljam. … Ne mislim da je baš neophodno da damo odgovor na svako pitanje koje nam postave. … Smatram da ako srušimo veru u “Svedocanstva”, automatski rušimo veru u sam temelj našeg rada. … I osim ako sa ovim pitanjima ne postupamo krajnje diplomatski, smatram da cemo imati ozbiljne probleme!”  J.N. Anderson: “Pa možemo li da stavimo ta pitanja na stranu i ostanemo iskreni prema sebi? I, s druge strane, jesmo li bezbedni, ako to uradimo? Da li je dobro da pustimo naše ljude da i dalje veruju u verbalnu inspiraciju “Svedocanstava”? I ako tako budemo postupili, zar ne rizikujemo da jednog dana dodemo u ozbiljnu krizu?” C. L. Taylor: “Mislim da smo napravili citavo brdo problema sa kojima se treba izboriti. … Ako moramo da stavimo na stranu sve što je sestra Vajt govorila tumaceci istoriju … zbog nepouzdanosti, pa da isto tako zbog nepouzdanosti stavimo na stranu njeno izlaganje Sv. Pisma, onda je za mene jedini prirodan zakljucak, a verovatno i za sve druge, da je jednako nepouzdano i sve vezano za organizaciju, panteizam, i svaku drugu temu kojom se ona (H. Vajt) bavila! Možda ona i jeste govorila istinu, ali je mnogo bolje za nas da pronademo sve moguce istorijske podatke i da vidimo da li je zaista govorila istinu, ili ne.” A. G. Daniells: “Smatram da se mnogo više štete može naneti ako se tvrdi da su “Svedocanstava” verbalno inspiraisana, nego kada bi se to tvrdilo za Bibliju.” M. E. Kern: “Pravo je pitanje, … kako možemo da osecamo, verujemo i znamo da postoje nedoslednosti – da nešto nije u redu, a da ipak i dalje verujemo da je “Duh proroštva” (Elen Vajt) bila nadahnuta? ... Pitanje je kako prezentovati ove stvari ljudima?” Ovo su neka od pitanja sa kojima se hvatalo u koštac rukovodstvo adventisticke zajednice još 1919., samo cetiri godine nakon smrti g-de E.Vajt. Njihova dilema je bila više nego jasna: kako da priznamo da Elen Vajt nije bila verbalno inspiraisana – kako da priznamo da je nepouzdana u svakoj oblasti, a opet – da zadržimo veru ljudi u crkvu, u organizaciju i u njihove doktrine? A sa druge strane, kako da mi, kao vode koje znaju ovakve stvari o Elen Vajt, nastavimo da ljude ucimo starim adventistickim mitovima, a da opet sacuvamo svoj integritet? I ako ipak nastavimo da širimo stari mit o Elen Vajt, zar ne pripremamo našoj crkvi samo još vecu krizu, kada u buducnosti istina bude otkrivena? Odluka adventistickog rukovodstva 1919. godine Ovo su bile sporne teme. A koji je bilo zakljucak? Rukovodstvu advent isticke zajednice je bilo sasvim ocigledno da je uticaj g-de Elen Vajt na clanstvo ogroman, i da je suviše rizicno davati bilo kakvu zvanicnu izjavu koja ce odbaciti njeno propovedanje. Zakljucka nije bilo... Predsedavajuci A. G. Daniells odlucio je da se zapisnik sa ove konferencije "zapecati" (sakrije od javnosti) za narednih pedeset godina. Prevara je sakrivena i hiljade vernika je ostavljeno da veruje u nju.