Srpski - "Fotografije - da ili ne?"

Tokom jedne od svojih mnogobrojnih “vizija” Elen Vajt je posetila mnoge domove vernika. Prolazeci iz sobe u sobu ugledala je mnoge fotografije za koje je rekla da su zle, idolske, i da pomažu Sotoni.

“Tokom noci bila sam krajnje ožalošcena. Veliki teret pocivao je na meni. Ja sam bila vodjena Bogom da radim na dobrobit Njegovog naroda. Ali moja pažnja bila je usmerana na novac koji su oni trošili na fotografije. Provedena sam od kuce do kuce našeg naroda, i dok smo iz sobe u sobu prolazili moj vodic mi je rekao “Pogledaj idole koje su oni nakupili!” (Advent Review and Sabbath Herald, September 10, 1901)

Izrada i razmena fotografija je vrsta idolopoklonstva. Sotona sve cini kako bi nam zamracio nebo od naših pogleda. Nemojmo mu pomagati pravljenjem fotografija – idola. Mi trebamo dostici viši standard od onoga koje nam ljudi preporucuju. Gospod kaže: “Nemoj imati drugih bogova osim mene.” (Messages to Young People, str. 316)

“Nakon što sam išla od kuce do kuce i videla mnoge fotografije, receno mi je da upozorim narod na ovo zlo. Tako mnogo možemo uraditi za Boga. Mi možemo te fotografije skloniti. One nemaju nikakvu snagu za dobro, vec se nalaze izmedju Boga i coveka.” (Messages to Young People, str. 318)

“Svako iskreno dete Božje bice prosejano kao brašno, i kroz taj proces svako gajeno zadovoljstvo koje odvraca um od Boga se mora žrtvovati. U mnogim domovima police iznad kamina, stalci i stolovi su popunjeni sa fotografijama. Albumu, ispunjeni sa fotografijama rodbine i fotografijama njihovih prijatelja, su postavljeni tako da privuku pažnju posetiocima. Zar ovo nije vrsta idolopoklonstva?” (Bible Echo and Signs of the Times, January 14, 1901)

“Dok sam posecivala škole i domove naših ljudi, videla sam da je sav raspoloživi prostor na stolovima i policama bio ispunjen sa fotografijama. I na desnoj i na levoj strani mogli su se videti fotografije ljudskih lica. Bog želi da se ovo promeni. Da je Hristos na zemlji rekao bi: “Nosite ove stvari odavde.” Receno mi je da su te fotografije takvi idoli koji uzimaju i vreme i misli koje se u svetosti treba posvetiti Bogu.” (Messages to Young People, str. 316)

“Godinama smo vodili rat sa ovim duhovnim idolopoklonstvom. Skrhana sam bolom kada vidim kako se fotografije umnožavaju i kace svuda.” (The Ellen G. White 1888 Materials, str. 887)

Medjutim, da li je Elena Vajt zaista verovala u to što govori i što tvrdi da joj je pokazano u “vizijama”? Da li je ona sama praktikovala ono na šta je opominjala tadašnje sledbenike?

“Mislim da nikada nisam dobila takvu fotografiju kao ono koju je Dunham nacinio za mene. Rekao mi je da je bolje da onu vecu stavim na karticu. Šta misliš o tome?” (Letter 17, 1876, str. 2: To James White, April 30, 1876)

“Dunham mi je dao desetak fotografija na kojima si ti. Hoceš li da ti ih pošaljem? Šta misliš o njima? Rekla sam mu da mi se ne svidjaju. Ne izgledaju tako prirodno, ali ti možeš da ih upotrebiš. Javi mi.” (Letter 21, 1876, p. 2 (To James White, May 5, 1876)

Interesanto je da je jednom prilikom Elena Vajt javno priznala svoju grešku (1867. godine), ali kasnije godine pokazuju da je ona i dalje nastavila da umnožava “idole” u cuva ih.

“Mi priznajemo našu grešku. Duboko žalimo što smo ikada seli sa našim fotografijama. Godinama se nisam slagala da se fotografišemo iako sam na to pristajala. Koliko sam samo puta poželela da smo ostali postojani. Ali jedino što sada možemo je da priznamo svoju grešku i da zamolimo Boga da nam oprosti, i da zatražimo oproštenje od naše brace i sestara.” (Advent Review and Sabbath Herald, March 26, 1867)

Medjutim, nisu svi tako bili nepostojani! Bilo je vernika koji su ovo pitanje vrlo ozbiljno shvatili, toliko ozbiljno da ih sama Elena Vajt kritikuje, zbog onoga što je sama pre toga godinama pricala!!!

“Kao test prave odanosti, vernici su nacinili svoj test po pitanju odevanja i fotografija. Primenjujuci drugu zapovest cak i na fotografije, neki od njih su spaljivali fotografije svojih prijatelja… Tako je duh kriticizma, ogovaranja i razdora došao, što je bilo vrlo ranjivo za crkvu. I utisak za nevernike bio je da su svetkovatelji Subote zapravo fanatici i ekstremisti, i da ih je njihova specificna vera ucinila surovim, neuctivim, i vrlo nehrišcanskim u karakteru.” (Historical Sketches, str. 211 Ellen G. White in Europe 1885-1887, str. 119)

Dakle Elena Vajt okrivljuje vernike što su tako tumacili drugu zapovest primenjujuci je na fotografije, a sama je to isto cinila godinama, govoreci da su fotografije pravo zlo i da bi za njih i sam Hristos rekao “Nosite to odavde”!!! a andjeo pratilac joj je u “viziji” sam rekao da su to idoli. Ovo se drugacije ne može nazvati do licemerja prve vrste. Jer je upravo ona bila taj izvor koji je prouzrokovao kritikovanje, ogovaranje i razdor.
Pogledajmo neke druge izjave:

“Ako imaš oceve fotografije, molim te donesi mi ih. Želim da ih pokazem. Moj džepni album mi je ostao u Healdsborgu.” (Letter 15, 1882, p. 1. (To W. C. White, May 23, 1882)

“Lathrom je fin covek i mogao si da ga vidiš na fotografiji. Rekao je da ce ti onaj negativ prodati za 500 dolara (!!!) Bez obzira šta budemo porucili racun ce biti toliki. On ima tvoju fotografiju u izlogu.” (Letter 1a, 1876, p.1. (To James White, March 24, 1876)

500 dolara za jedan negativ!!! U to doba je to bilo kao 1000 prosecnih dnevnica. Da li je ovo razbacivanje “Gospodnjeg novca”? Ocigledno da su ti idoli – fotografije toliko bili važni Eleni Vajt da ih i u testamentu spominje:

“Deveto: Moj kucni nameštaj, posudje, tepihe, slike, fotografije i odecu, dajem i zaveštavam na dva ista dela sinovima James Edson Vajtu i Vilijam Vajtu.”

Medjutim, kada su drugi u pitanju tada su stvari drugacije!

“Ove fotografije koštaju. Bili bi nedosledni, kada znamo za posao koji u ovo vreme treba da obavimo, da trošimo Božji novac na pravljenje fotografije nas samih i naših prijatelja.” (Messages to Young People, str. 316)

“Mnogi troše znatnu sumu novca na fotografije koje daju svojim prijateljima. Koliko bi Bogu bilo milije kada bi se taj novac uložio u publikacije koje su neophodne za ovo vreme. (njene knjige) Novac koji se razbacuje na nepotrebne stvari bi obezbedio mnoge stolove sa literaturom o sadašnjoj istini…” (Counsels on Stewardship, str. 295.)

Medjutim, foto albumi gde su njene fotografije ocigledno nisu “nepotrebne stvari.” Pre nego sto ce napustiti Australiju:

“Dva autografska albuma su pripremljena, jedan za Elenu Vajt i jedan za familiju Vilija Vajta. Oba su imali prekrasne korice, i svaki je sadržavao originalne fotografije i poruke od crkava i pojedinaca koji su izražavali poštovanje, prijateljstvo i ljubav.” ("Ellen G. White Volume 4 The Australian Years 1891-1900, str. 458.)

“Braon tonirane fotografije opisuju posao u Australiji. Tu ima fotografija malih crkava koje je Elena Vajt posetila. Tu su portreti prijatelja i njene kuce u Sunnysaidu. Jedna stranica je rezervisana za fotografije njihovog psa cuvara Tiglar Palasara…(!!!)” ("Ellen G. White: The Early Elmshaven Years" Volume 5, 1900-1905, str. 19)

Ostaje na kraju pitanje zašto je po ovom pitanju, ali i mnogim drugim, Elena Vajt imala dvostruke standarde? Zašto vernicima piše da dobija vizije kojima oštro ukorava fotografisanje i to uporedjuje sa idolopoklonstvom a ne smetaju joj sopstveni foto albumi u kojima cak mesta ima i za njenog psa?

Zaostavština spisa Elene Vajt danas saopštava da u svojoj arhivi ima preko 1200 fotografija iz perioda života i rada Elene Vajt!!!

https://whiteestate.org/photos/photos.asp

Da li bi njima Elena Vajt uputila ove reci:

"Izrada i razmena fotografija je vrsta idolopoklonstva. Sotona sve cini kako bi nam zamracio nebo od nasih pogleda. Nemojmo mu pomagati pravljenjem fotografija – idola …"