|
Nakon ovog sentimentalnog opisa sledi nešto veoma zanimljivo:
"Moj andeo pratilac rece: „On ima prisan razgovor sa svojim Ocem.“ Izgledalo je kao da zabrinutost i strepnja andela sve više rastu dok je Isus razgovarao sa Ocem. Tri puta ga je zaklanjala ta velicanstvena svetlost kojom je Otac obavijen i treci put kad se vratio od Oca mogli smo da vidimo Njegov lik. Njegovo lice je sada odavalo izraz spokojstva i, slobodno od svake zabrinutosti i patnje, blistalo je ljubaznošcu koja se recima ne može opisati.
Tada On stavi do znanja andeoskom horu da se pronašao put za spasenje izgubljenog coveka; da se On zalagao kod Oca i dobio dozvolu da svoj život položi kao otkup za pali ljudski rod, da ponese njihove grehe i na sebe preuzme smrtnu presudu, kako bi na taj nacin otvorio put kojim bi svaki od njih – zahvaljujuci zaslugama Njegove prolivene krvi – mogao da nade oproštaj za svoje predašnje prestupe, da se pomocu poslušnosti ponovo vrati u vrt iz koga je covek bio izgnan i opet dobije pristup prekrasnim plodovima sa drveta života na koja za sada nema nikakvog prava.
Tada se nebo ispuni neizrecivom radošcu, a nebeski hor zapeva pesmu hvale i bezgranicne ljubavi. ... Andeo rece: „Misliš li da je Otac bez opiranja i borbe predao svog premilog Sina? Ne, ne.“ Cak je i za samog Boga to predstavljalo jednu borbu: da li ce dozvoliti da krivci propadnu, ili ce svog ljubljenog Sina predati da umre njih radi.“
(Rani Spisi, 125-127)
Kakav „velicanstven prizor“! Nakon Adamovog pada u greh, Isus pristupa Ocu sa jednom idejom. Tri puta Isus se zalaže kod Oca da dobije dozvolu da postane Spasitelj sveta, i konacno nakon Ocevog opiranja i borbe Isus dobija dozvolu.
Da li je zaista „plan spasenja“ ovako nastao?
Da li se sve to dešavalo nakon što je Adam sagrešio, kako to Elena Vajt opisuje?
Da li je Isus morao da moli Oca da mu da dozvolu i prihvati taj plan?
Da li je Otac bio iznenadjen covekovim grehom, i onda je morao brzo da napravi novi plan?
|