|
Elena Vajt cak je u to vreme tvrdila da je putem “vizije” licno bila prenešena u hram Novog Jerusalima, gde se osvedocila o Hristovom ulasku u nebesku svetinju nad svetinjama. “Videla sam hram u koji sam ušla… Isus je podigao DRUGU ZAVESU i ja sam ušla u svetinju nad svetinjama” (Word to the Little Flock, 1847., The Early Years, Volume 1, 1827-1862.). Takode potrebno je uociti da serija prvih “vizija” Elene Vajt, koje je oznacile pocetak njene “prorocke” uloge, nije bila posvecena predmetu velikog sukoba izmedju dobra i zla, niti su na temelju tih vizija napisane njene poznate knjige, kao što su Put Hristu ili Ceznja vekova (one dolaze dosta kasnije), - vec su njene prve “vizije”, posluzile da bi uverile malu grupu “adventista” da su njihova ocekivanja, bez obzira na razocarenje, bila Bogom vodjena, te da upravo i jedino ta mala grupa predstavlja jedini pravi OSTATAK koji još uvek uziva zaštitu Bozje milosti. U to vreme Elena Vajt je posecivala male razbacane grupe još uvek nesigurnih i razocaranih vernika, te je cesto usred sastanaka primala “vizije” koje su imale za cilj utvrditi verne u ispravnost istine o zatvorenim vratima i ukazati da Hristos samo što nije došao. Prisutni, koji su se do toga trenutka cesto kolebali, prihvatali bi ovu “istinu” nakon što su bili svedoci nesvakidašnjih vizionarskih manifestacija Elene Vajt. Evo opisa jedne od takvih situacija iz pera Elene Vajt: Tom prilikom videla sam Isusa kako ustaje sa svog posrednickog prestola i ulazi u svetinju nad svetinjama u ulozi mladozenje kako bi primio svoje carstvo. Svi su potom bili duboko zainteresovani za ovaj pogled. Rekli su da je on za njih potpuno novi. Gospod je snazno radio kako bi istinu uneo u njihova srca. Sestra Durben je poznavala moc Gospoda, jer ju je i sama osetila mnogo puta; i uskoro nakon što sam ja pala na pod, ona je takodje bila oborena i pala na pod, vapeci Bogu da sa na nju smiluje. Kad sam napustila vidjenje, moje su uši bile pozdravljene pevanjem i glasnim klicanjem sestre Durben. Vecina njih su prihvatili vidjenje i uzverovali u zatvorena vrata.” (Manuscript Releases, Volume Five, Page 97, paragraph 3). |
“Dok smo bili u Exeteru, u Maineu, na sastanku s Israelom Dammonom, Jakovom i brojnim drugima, mnogi medju njima nisu verovali u zatvorena vrata. Puno sam toga pretrpela na pocetku sastanka. Nevera se osecala svuda. Tu je bila i jedna sestra koju su smatrali veoma duhovnom. Ona je zaista bila majka u Izraelu. Medjutim, medju prisutnima je došlo do podele po pitanju zatvorenih vrata. Ona nije mogla verovati da su se vrata zatvorila. Sestra Durben je ustala i pocela govoriti. Ja sam bila vrlo, vrlo zalosna. Moja je cela duša bila prozeta agonijom, i dok je ona govorila ja sam se sa svoje stolice srušila na pod. Sve do pocetka pedesetih godina 19. veka Elena Vajt je cvrsto ubedivala vernike u nemogucnost istinskog obracenja ljudi izvan tadašnje male grupe “adventista”. Prema njenim “vizijama” neadventisti vise nisu mogli uzivati u blagoslovima Hristove posrednicke sluzbe, za njih su jednostavno vrata milosti bila zatvorena. 1850. godine u casopisu Presenth Truth kaze:
“Ja sam videla da naše molitve ne mogu više pomoci zlima.” (Advent and Sabbath Herald, March 22, 1892) Ovakav stav prihvatali su i drugi lideri adventog pokreta, isticuci da je vrema za svet prošlo po isteku perioda od 2300 dana (1844. godine) i da je sada dan pomirenja otpoceo koji ce trajati sedam godina. Joseph Bates je bio jedan od najvecih zagovornika takve teorije, isticuci da ce se ono što je otpocelo 22. oktobra 1844 završiti Oktobra 1851. godine, kada ce Hristos doci. (vidi "The Typical and Anti-typical Sanctuary," str. 10-13, 15, Joseph Bates, 1850). Elena Vajt podržava tu teoriju nizom “vizija” u kojima istice: “Neki misle da ima još mnogo do dolaska Gospoda. Vreme se proteglo nekoliko godina duže nego što su oni ocekivali, tako da su oni došli do zakljucka da ce se produžiti na još nekoliko godina… Videla sam da je Isusovo vreme u Svetinji nad svetinjama skoro završeno, i da ce još vrlo kratko trajati.” (Rani spisi, str. 58. izdanje 1907) A u jednoj drugoj “viziji” piše “U videnju koje mi je dato 27. Juna 1850. moj andeo pratilac mi je rekao: Vreme je gotovo na izmaku. Budi spremna, budi spremna, budi spremna… ono što smo mi nekada ucili godinama, oni što su nedavno primili istinu morace da nauce za nekoliko meseci.” (Rani Spisi, str. 64-67) A samo dva dana kasnije Elene Vajt objavljuje još jednu “viziju”: “Videla sam da se Isus molio za svoje neprijatelje, ali to ne mora nas da podstakne da se molimo za zli svet, koga je Bog odbacio. Kada se On molio za svoje neprijatelje bilo je nada za njih, i oni su mogli tako izvuci korist i biti spašeni Njegovom molitvom. On je tada bio posrednik u prvom delu svetinje za ceo svet. Ali sada se Njegov duh i naklonost povukla sa sveta, a naša naklonost mora biti sa Isusom i mora se povuci od bezbožnika. Videla sam da zli ne bi imali koristi od naših molitava sada. “ ( Camden, N.Y., June 29, 1851) |
“Mi znamo da je Gospodar od kuce ustao 1844. godine i ZATVORIO VRATA prvog dela nebeske svetinje. Sada c e oni (pastori i vernici drugih hrišcaniskih zajednica) voditi svoje stado kako bi trazili Gospoda, ALI GA NECE NACI; Njega koji se povukao od njih iza DRUGE ZAVESE” (Presenth Truth, March 1, 1850)